О књизи: 2024 / После Орловљевог „увода“, помислио сам: „Боже, ко год да се регрутује“. у војску, грли се и плачи. Дечак је доживео осамнаест година, а глава му је била празна, као кућица за птице зими. Још није стигао ништа да схвати или схвати, али су га у војном регистру узели под беле руке и бацили на планину Змајев зуб. Сада је прљав, гладан и измучен сталном жеђом, хода по воду по душманским рудницима и на њега сваког дана пуца Душман ДСхК, а када сиђе са Змајевог зуба, Узбекистанци ће га поново шутнути.